Ministarstvo omladine i sporta (MOS) je u Nacrtu Nacionalne strategije za mlade predvidelo formiranje krovne omladinske organizacije, Nacionalne omladinske organizacije (NOO). Ovo je značilo da će se ubrzati pripreme za stvaranje iste, koje teku već par godina. Koalicija mladih Srbije ima lidersku poziciju u ovim aktivnostima. Do skora je SUS imao nedefinisano članstvo u ovoj oranizaciji, tako da je jedna od prvih aktivnosti Resora za omladinsku politiku (ROP), nakon Skupštine SUS, bila da se reaktivira SUS-ovo članstvo u Koaliciji mladih. Na ovaj način bismo mogli da utičemo na stvaranje NOO.
Pored SUS, u stvaranju NOO učestvuju omladine političkih stra-naka, lokalne organizacije (poput Kabeze), te jedan broj organizacija za mlade. Stvaranje NOO je zaista dobra ideja, ali pitanje koje se nameće jeste, koja organizacija treba da „vodi glavnu reč“. Na stranu pristrasnost, jer smo svi mi SUS-ovci, SUS jeste jedna od najvećih mrežnih omladinskih organizacija u zemlji. Ako SUS-u ovo ne daje kredibilitet da bude lider u procesu stvaranja NOO, pitam se šta jednu organizaciju kvalifikuje kao „reprezentativnu“ organizaciju mladih.
Zaista ne želim da zvučim kao da smo samo mi dobri, a svi ostali ne valjaju, ali da smo uspešniji od dosta omladinskih organizacija u Srbiji govore naša dela. Meni je jasno da će se svaka organizacija truditi da „preslika“ svoj model orga-nizovnja na NOO, ili da stvori takav model, koji bi joj omogućio da na neki način kontroliše NOO. U tome ne vidim ništa sporno. Uostalom, i želja SUS jeste da u neku ruku nametne svoj uticaj u okviru NOO. Razlika jeste samo u tome što se motivi SUS razlikuju od motiva nekih učesnika u procesu stvaranja NOO. Usled ne učešća SUS u procesu stvaranja krovne organizacije mladih, naš uti-caj je daleko manji od onog kakav bi trebao da bude. Stoga, može se dogoditi da sve kvalitetne ideje koje dolaze od SUS neće biti uvažene, nadam se samo da ćemo uspeti da kao krajnje rešenje dobijemo NOO koja će raditi u korist i za mlade iz Srbije. Ovo je, verujem, jedini motiv koji pokreće nas SUS-ovce u ovoj priči. Ne sumnjam u motive drugih, ali se plašim da se, usled sujete pojedinih ljudi iz nekih organizacija, sve ne završi samo stvaranjem lokalnih omladinskih organizacija.
Lokalne omladinske organizacije bez potpore sa nacionalnog nivoa mogu postati „lak plen“ lokalnh moćnika. U ovakvoj situaciji lokalne omladinske organizacije ne bi imale mnogo veću ulogu od sredstva kontrole omladine te u vreme predizbornih kampanja „kupovine“ omla-dinskog glasačkog tela... No, vreme će pokazati, a meni ostaje da se nadam da neću biti u pravu...
Pored SUS, u stvaranju NOO učestvuju omladine političkih stra-naka, lokalne organizacije (poput Kabeze), te jedan broj organizacija za mlade. Stvaranje NOO je zaista dobra ideja, ali pitanje koje se nameće jeste, koja organizacija treba da „vodi glavnu reč“. Na stranu pristrasnost, jer smo svi mi SUS-ovci, SUS jeste jedna od najvećih mrežnih omladinskih organizacija u zemlji. Ako SUS-u ovo ne daje kredibilitet da bude lider u procesu stvaranja NOO, pitam se šta jednu organizaciju kvalifikuje kao „reprezentativnu“ organizaciju mladih.
Zaista ne želim da zvučim kao da smo samo mi dobri, a svi ostali ne valjaju, ali da smo uspešniji od dosta omladinskih organizacija u Srbiji govore naša dela. Meni je jasno da će se svaka organizacija truditi da „preslika“ svoj model orga-nizovnja na NOO, ili da stvori takav model, koji bi joj omogućio da na neki način kontroliše NOO. U tome ne vidim ništa sporno. Uostalom, i želja SUS jeste da u neku ruku nametne svoj uticaj u okviru NOO. Razlika jeste samo u tome što se motivi SUS razlikuju od motiva nekih učesnika u procesu stvaranja NOO. Usled ne učešća SUS u procesu stvaranja krovne organizacije mladih, naš uti-caj je daleko manji od onog kakav bi trebao da bude. Stoga, može se dogoditi da sve kvalitetne ideje koje dolaze od SUS neće biti uvažene, nadam se samo da ćemo uspeti da kao krajnje rešenje dobijemo NOO koja će raditi u korist i za mlade iz Srbije. Ovo je, verujem, jedini motiv koji pokreće nas SUS-ovce u ovoj priči. Ne sumnjam u motive drugih, ali se plašim da se, usled sujete pojedinih ljudi iz nekih organizacija, sve ne završi samo stvaranjem lokalnih omladinskih organizacija.
Lokalne omladinske organizacije bez potpore sa nacionalnog nivoa mogu postati „lak plen“ lokalnh moćnika. U ovakvoj situaciji lokalne omladinske organizacije ne bi imale mnogo veću ulogu od sredstva kontrole omladine te u vreme predizbornih kampanja „kupovine“ omla-dinskog glasačkog tela... No, vreme će pokazati, a meni ostaje da se nadam da neću biti u pravu...
Autor
Miodrag Dobrosavljević
koordinator resora za omladinsku politiku
Miodrag Dobrosavljević
koordinator resora za omladinsku politiku
